После дуго, дуго времена (од 'Доротеја', рекао бих) прочитао сам смртно озбиљан историјски роман домаћег аутора. Тек када прочитате ``Светковину`` схватите каква нам се површност и неквалитет сервирају од стране мејнстрим издавачких кућа и њихових ексклузиваца и какви зналци историје и писане ријечи чуче међу нама.

Дакле, ``Светковина`` је све оно што углавном нису историјске фикције које последњих неколико година читамо. Заснована на историјским чињеницама, мање или више познатим широј јавности, и распламсаној машти аутора, којом дотични успјешно крпи рупе у званичној историографији. Једноставно, лако је повјеровати да су одређена дешавања морала баш тако да се одвијају, или бар приближно томе. Друга ствар која ме је одушевила је пажња посвећена великом деспоту Јовану Оливеру, неправедно запостављеном у српској историји а врло важном и утицајном човјеку Душанове Србије.

Аутор не говори истину када каже да се књига не чита у једном даху јер се заправо ``гута`` и сваком следећом страницом, поглављем и дешавањем желите још. Догађаји су описани тако да имате осјећај као да присуствујете самом панађуру под Грабовцем или тумарате мрачним двориштем манастира Бинач док звук батине одзвања у унутрашњости цркве... Чак сам на два мјеста у књизи успио и да се најежим. Доживљај читања нису пореметила ни помало, за мој укус, предуга поглавља.

И да, једина мана коју могу приписати аутору је то што још није сјео да пише наставак 🙂

НАПОМЕНА:
Ако примијетите било какву сличност са данашњом Србијом, у којој ``једино још камење није сишло с ума``, видите је на сопствену одговорност.

Адмирал Змајевић

Све време ликови су сјајни, поготово властела. Једноставно нема оног, кад те заинтересује један ток, да прескачеш поглавља или прелећеш из неког другог. То је по мом мишљењу најтеже што си успео да изнесеш - паралелне радње једнако квалитетне и интересантне, а при том међусобно уклопљене у заједничку слику.

Одличан период, о ком се мало зна, многи (чак га и историчари прескачу) имају тезу да се царство тек тако распало, а то је ипак био процес. Много ми се свиђа што нема стереотипа.

Кад помислиш да хваташ нити у тој борби породица, следи такво освешћење да једноставно не можеш да предвидиш. Мени је то сјајно. Све време изазива и увлачи читаоца, као да решава загонетку, и таман кад је ту - отварају се нека потпуна нова врата.

Ја бих на твом месту унео, као допуну за читаоце, породична стабла. Нешто слично као код Толкина. Можеш да ставиш и да буде одвојен лист, да људи не окрећу.
Илустрације су иначе сјајне.

Све у свему одушевљен сам, а покушавам да будем објективан. Сјајни ликови, одличан историјски период, максимално се држиш историје, а опет има довољно имагинације.

Растко Јовановић

Прво, мало сам прегледала изворе, обимна и аутентична библиографија. Баш ме занима колико ти је времена требало да испричаш ову причу. Друго, писана као роман, савременим језиком, без претенциозности, ова прича заиста држи пажњу. Веома сликовито, са добро описаним карактерима, лако се прати и чита. Треће, посебна вредност по мени, што су читава ова епоха и значајни људи тог времена осликани у једној причи и једном контексту - стављени у међусобни однос. Нема много прича тог времена, посебно не са наведеним квалитетом. Читалац и када не познаје историју, јасно може видети и извући закључак куда све то води.
Да будем искрена, нисам превише очекивала.
Тек пре неколико дана сам почела да читам књигу и нисам још завршила ни први део, али заиста је за мене пријатно изненађење.
Добар материјал за филм. Почни да пишеш наставак.
Одличан стил, одлична прича, сјајно исписана.
Историја се код нас увек понавља.

Гђа Мона