Počelo je pitanjem: ”Kako bi izgledala kraljica Simonida da su je slikali italijanski slikari?” A ubrzo potom: ”Kako bi svi istorijski likovi iz srpskog srednjeg veka izgledali da su slikani kao u Italiji 15. -16. veka?”

Objasniću.

Hteo sam da vidim kako su naši vladari i vlastela izgledali sa više realizma, pošto su freske (koliko god bile lepe) ipak dvodimenzionalne – anatomija je svedena, nema dubine prostora, nema senke u bukvalnom smislu.

Kasna italijska renesansa mi je bila prva opcija pošto je bliska epohom.

Tu u pomoć stupa veštačka inteligencija.

Nakon testiranja (Mikelanđelo, Botičeli, Rafael, Da Vinči…) ispostavilo se da su naši likovi sa freska najkompatibilniji sa Hansom Holbajnom (ukoliko su na fresci jake konture i detalji na odeći) i Karavađom (naročito ako je freska oštećena).

Nije mi bio cilj da istorijske likove ulepšavam, već da fresku i sve na njoj pretvorim u kadar koji su približno slikali Holbajn ili Karavađo.

​​​​​​​
Pored imena svakog portreta stajaće i naziv crkve, odnosno manastira odakle je originalna freska koju je veštačka inteligencija koristila u radu.